srpski jezik

Domaci zadatak ,, I brazda" Milovan Glisic
VI grupa

1. Obrazlozi Mionin i Ognjanov susret na njivi iza laza. Kako se Miona obraca Ognjanu?

Susret Mione i Ognjana je pun emocija. Majka donosi Ognjanu rucak i obraca mu se sa ,,domacine moj" - jer je spasio i prihvatio teret ,,muske glave" u kuci.

2. Objasni sintagm

,, Moj matorcu"- sin stasao
,, Domacine moj"- na sinu je cela kuca
,, Krasne brazdice"- kao kada se rodi dete, pa mu se zeli dobro, majka se divi delu svoga sina
,, Matorka moja"- cerka koja zna sve kako treba po redu

Majka u obracanju uliva snagu sinu, iako on obradjuju losu, neplodnu zemlju, ona je puna ushicenja jer ima ko da se pobrine da se prehrane.

3. Sa kakvim ushicenjem Miona servira Ognjanu rucak?

Miona je brizna majka, medju njima vlada velika porodicna sloga. Dusanka, kcerka, je poslala po majci skroman rucak za brata. Miona je presrecna sto su joj deca vezana i pozrtvovana jedno za drugo.

4.Zasto su Mioni grunule suze iz ociju?

Miona ne moze da se obuzda. Njena osecanja su pomesana, ona od srece place.

5. Sta Miona ocekuje od novog rada psenice? U koju svrhu namerava da upotrebi brasno bas od te psenice i zasto?

Ocekuje dobar rad. Miona kaze da ce taj rad psenice cuvati samo za peaznike. To je za nju ,,sveto" zito- prvo koje je njen sin posejao. Mesice kolac za slavu od njega.

6. Kako tumacis ,, ta ovakve zemlje nema u Moravi"?

Mipna hrabri i sebe i sina. Za nju je ova njiva najplodnija jer nju obradjuje njeno dete. Ognjan je decak koji je primoran da se ponasa i da radi kao pravi muskaran. Njegova zrtva, majci je u veliki teret i nada.

Radila: Djurdja Petrovic V1

Glagoli

Glagolski vid

Glagolski rod

Domaci zadatak

Desetica-IvanCankar

O piscu
Ivan Cankar, (1876-1918), slovenacki pripovedac, ro,ansijer i dramski pisac. Poznate pripovetke su : ,,Desetica'', ,,Sluga Jernej i njegovo pravo'', ,,Soljica kafe'' i druge.

1.Pokusaj da protumacis o kakvom bolnom zivotnom iskustvu govori pripovedac, narator, u uvodnom delu price, ciju dusu razgrce?

-Pripovedac je odrastao decak koji se seca svog detinjstva i skolskih dana , kada se osecao usamljeno i odbaceno u gradu. Decak je ziveo tesko, zivot mu je ispunjen brojnim teskocama, siromastvom i svime sto ono nepravedno donosi.
Sam pisac potice iz siromasne porodice, tokom skolovanja bori se za goli zivot ali ipak nije izgubio veru u bolju buducnost. Pripovetka je ispricana u 1.licu i donosi utisak da je pripovedac otvorio svoju dusu.

2.Cega se priseca junak ove price?

-Znamo da je glavni junak zapravo pisac i da je njegova pripovetka, njegovo secanje na tezak zivot. Kraj 19.veka je doba velikih klasnih suprotnosti i razlika, vreme u kom nizi slojevi zive u velikoj bedi.Priseca se skole, sobe, gazdarice, neprijateljstva drugih decaka. Tuzno, sumorno, neveselo...

3.Prati reci kojima su opisana decakova osecanja i misli od trenutka kada se budi do ulaska gaydarice u sobu. Poredjaj te reci onim redom kojim se javljaju u prici. Sta zapazas?

-Bilo mi je dvanaest,...probudio sam se rano, ...sve je dobilo neprijateljske oblike...
u meni je bilo nesto gorko i turobno,...bolno, rastuzeno, ...sve zaudara na otrovni dah bolesnika,...
strah, secam se kada sam prohodao,...potistenost, nemi uzas zivota .
Oseca se koliko decak pati u tom surovom i teskom vremenu. Veceri kada zaspi uplakanih ociju, jutra kada se budi zatvarajuci oci da ne bi gledao dan.

4.Kako decak dozivljava skolu?

-,, Skolska zgrada bila je visoka i vrlo gospodstvena, bio sam pred njim kao prosjak pred dvorcem.''
U skoli se osecao kao stranac. Nije imao drugove i nije bio u stanju da ikoga zavoli. Staleska razlika bila je velika i uticala da se oseca bedno. On se od njih razlikuje. Ponekad se stideo sebe i svog porekla, ocajan, uplasen, bilo ga je strah od svega.

5.Sta je po tvom misljenju, vazno za srecu u zivotu?

-Po Cankarevoj ,,Desetici'', urezali su se otisci sa ruku njegove majke. Osetio je da mu nije vazan taj kovani novcic koliko toplina ruke koja ga je poslala. Majcinska ljuba se javlja kao svetlost koja ga vodi kroz crne misli. Mati je iz daljine videla bol, patnju svog deteta, ...,,I gle, cudo bozje, zaista su se oblaci rasturili i veselo sunce yasjalo je kroz prozor.''
Ljubav je moc koju i siromasni poznaju, jedino sto je vazno u zivotu i sto je prava radost. Narocito ljubav i povezanost roditelja sa decom.

Pripovedanje u prvom licu

U zelji da uspostavi neposredniji odnos prema dogadjajima i likovima, pripovedac prica u prvom licu jednine. Stice se utisak da se to o cemu prica bas njemu desava. on je istovremeno i ucesnik u dogadjajima.

Deskripcija

U ,, Desetici'' ima mnogo opisa, prikaz prirode, ljudi i pojava koje se zapazaju culima i ukazivanje na karakteristicne pojedinosti ili osobine.

-velika, debela, podbulanzluradog, ogromna, mracna, tudja, malim, sivim ocima, strasnija...

Enterijer

unutrasnjost neke prostorije, osobe ili gradjevine

-,,..Soba je bila velika, pa ipak mi se ucinila uska i tesna, sva nabijena i pretrpana stvarima, kao pri selidbi.Veliki drveni kovcezi licili su na sandke, ormani za odelo, na sredini ogroman sto pokriven knjigama i sveskama. ...Bili su to seljacki sinovi, snazni, bicni, veseli, ...''

Lik majke

Iz pripovetke, ne mozemo dati fizicki opis majke. Njen opis je pred nama dat iz njenog emotivnog, duhovnog postupka. Pojavljuje se lik pozrtvovane, brizne, nezne majke.

Desetica,

knizevna vrsta-pripovetka

knjizevni rod-epika

Velikom upotrebom epiteta postize se emocionalno i slikovito pripovedanje

tihi, gvoydeni, bucni, gorki, tanka, izlizana, srebrna, blazeno, onu dragu, uvelu, drhtavu, poslednju, poslednja, citavog, svetlo, svetlo...

Decak je svoja osecanja ucinio neposrednim i zivopisnim upotrebom stilskih sredstava. Koristio je poredjenje

kao cekicem, kao pri selidbi, kao mekim prstima, ogromna kao planina, kao slika, kao razbojnik pred sudijom, kao prosijak, kao starac,... kao u plamenu ljubavi.

Radila: Djurdja Petrovic V1

04.04.2020.

domaci zadatak - pismo dragoj osobi

Datum: 07.04.2020.
Kragujevac

Dragi bako i deko,

zelim ovim pismom da vam kazem da mi mnogo nesostajete. Nadam se da ste dobro i da imate sve sto vam je potrebno. Ne idem u skolu, nastavu pratim putem televizije. Ovakvo ucenje mi je zanimljivo ali mi nedostaju prijateli. U slobodno vreme u dvoristu vozim rolere i igram se sa psom. Jedva cekam da se uskoro vidimo, dovedem svog psa da se igra i uziva, da dodjem i igramo razne drustvene igre i setamo po parku. Cuvajte se, puno Vas volim!

veliki pozdrav zeli vam Djurdja!!❤❤❤

domaci zadatak

,,Mostovi'' Ivo Andric

Beleske o piscu
Ivo Andric rodjen u mestu Dolac, kod Travnika 9.oktobra 1892., umro u Beogradu 13.marta 1975.
Bio je knjizevnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije. Jedan od najznacajnijih srpskih knjizevnika XX veka. Ziveo u Sarajevu, sluzbovao u Rimu, Bukurestu, Gracu, Parizu i Berlinu,
Dobio je Nobelovu nagradu za knjizevnost 1961.godine. Objavi je zbitke ,,Ex ponto'', i ,,Nemiri'', ,,Pripovetke'', ,,Lica'',... a od romana najpoznatiji su ,,Na Drini cuprija'', ,, Prokleta avlija'', ,, Travnicka hronika'', ,,Gospodjica'', pisao je i eseje.

knizevni rod: epika

knjizevna vrsta: lirski zapis

Tema: Andric govori o znacaju mostova,

njihovoj vrednosti i lepoti

Pisac nam otkriva da su mostovi oduvek zaokupljali njegovu paznju, misli i duh.

1.Kakvim ih gradjevinama smatra? Koja njihova svojstva istice?
Po Andricu, mostovi su gradjevine izuzetnog znacaja, vazniji od kuca. Oni nisu nicija svojina, na njih svako ima prava. Mostovi su simbol ljudske snage, sluze za povezivanje i prevazilazenje najvecih prepreka. Svaki covek stvara most. u zelji da napreduje, da se spoji sa drugim ljudima, sa svetom.

2.Zasto pisac smatra da mostovi ne sluze nicemu sto je tajno ili zlo?
Ove gradjevine su velicanstvene. Njihova lepota, velicina, znacaj nadmasuje sve ostale pa cak i kuce, skole, hramove. Most sve vidi, sve cuje. Od njega se ne moze sakriti nista. Svaku pricu, kisu, ljubav, svaku bitku, vetar , vojnicku cizmu sacuvace i posvedociti buducnosti. Sve lezi na onoj drugoj obali na koju se mora preci.

3.O kojim vrstama mostova govori?
Mostovi se nalaze svuda. Ima ih na Miljacki, na Drini. Prkose kamena krila kroz istoriju srpskog a i svih naroda. Svi stoje i traju. U Rimu, u Spaniji, po poljima. Drvene oblice, daske preko potoka prema sumama. Celicni, graciozni, gvozdeni,

4.O kojoj ljudskoj osobini svedoci neumorno podizanje mostova-sta povezuje sve neimare sveta?
Mostovi su dokaz da covek zeli da upozna druge ljude. Povezuju vreme i generacije i pokazuju koliko smo svi isti, koliko imamo svi iste potrebe. Svaki neimar je zidao most iz istog razloga, pustio ga da rasiri krila i poveze ljude a ostavio ga svima da sudi i svreoci o istoriji.

5.Zasto su mostovi nesto vise od obicnih gradjevina?
Nastali iz velike ljudske potrebe da premosti prirodne pojave i olaksa zivot. Svaki most, svaki korak po njemu simbol je ljudske snage i zelje da se sa drugim ljudim i sa celim svetom poveze i razume. Covekova nada da negde postoji bolje mesto preko mosta vodi ga do cilja. Preko mosta do smisla zivota, tamo na drugoj obali.

6.Koje mostove pisac ne moze da izbrise iz secanja?
Andric je obisao Svet. Stajao i presao preko mnogo mostova. Sarajevski most, preko Miljacke. Mostovi Spanije, Svajcarske ostali su duboko urezani u misli i duh naseg knjizevnika. Poneo ih je sa sobom a evo stavio pred nas da sada mi po njima hodamo.

Epiteti

pisac opisnim kazivanjem cini da oblici, mirisi i zvuci mostova ozive u nasem unutrasnjem svetu. On to cini upotrebom epiteta. Epititetima se na slikovit nacin iyrazavaju osecanja, bitne osobine bica, stvari i radnji koje se opisuju.

Veliki kameni mostovi,... Tanki zeleznicki... Verni i cutljivi...

U,,Mostovima'' nema radnje, likova, dogadjaja. Umetnicki tekst je ostvaren u formi deskripcije.

kompozicioni plan

- nista nije bolje i vrednije od mostova, oni su vazniji od kuca, svetiji od hramova
-veliki, kameni mostovi, tanki, drveni mostovi, sasvim mali mostici u planinama
- Sarajevski mostovi, cije je korito kicma Sarajeva, kameni mostovi Spanije, drveni mostovi Svajcarke, fantasticni mostovi po Turskoj, rimski mostovi
-mostovi kao ve;ita i ve;no neyasicena ljudska zeljada se poveze, izmirii spoji, da ne bide deljenja, protivnosti ni rastanka.

radila: Djurdja Petrovic V/1

13.04.2020.

Domaci zadatak

,,Uspomene, dozivljaji i saznanja''- Milutin Milankovic

O piscu

Milutin Milankovic (1879-1958), rodjen u Dalju u Hrvatskoj, umro u Beogradu. Poznati srpski matematicar,astronom, fizicar, gradjevinski inzenjer, doktor tehnickih nauka. Objasnio je rastpored suncevih radijacija na povrsinama planeta i tok klimatskih promena u geoloskoj proslosti Zemlje. Dobitnik Ordena Svetog Save i Ordena Jugoslovenske krune. Ostavio poznata dela , knjigu ,,Kroz vasionu i vekove'' i autobiografiju ,, Uspomene, dozivljaji i saznanja.''

Rad na tekstu

U odlomku ,, Uspomene, dozivljaji i saznanja'', zapazamo da nam autor pripoveda u prvom licu. Ovo je autobiografija- vrsta teksta u kojoj autor opisuje svoj zivot. Secanje na skolske dane i dobre profesore koji su podstakli i razvili autorovo interesovanje za nauke. Sve cinjenice su istinite, dogadjaji su zaista postojali.

Za decakov uspeh u skolovanju pre svega zasluzna je njegova inteligencija ali i rad i podsticaj njegovih nastavnika.

Profesor matematike uocava vec pri prvom susretu, da pred sobom ima ,, izvanrednu matematicku glavu'' kakvu do sad nije video.

Decak , nagradjen za svoj rad i trud, zavole matematiku. Kako Milutinove nastavnike krase osobine predanosti, pravednosti i zelje da prenesu svoja znanja, tako i on poprima osobine i zvanje ,,prvog djaka u razredu'', a i druga koji se u ,, nevolji nadje'' da pomogne.

Tema teksta- secanje autora na svoje skolovanje

pitanja iz citanke

1.Koji su ti omiljeni nastavnici?

Moji omiljeni nastavnici su svi oni koji su veseli, predani i puni volje za prenosenje svog znanja ali i razgovore sa nama. Dragi su mi

razredna, nastavnica istorije, nastavnica matematike i nastavnica srpskog jezika. One podjednako kod mene bude interesovanja za novim znanjima. Nekim interesantnim predavanjima, razvijam svoje znanje i sve vise se interesujem za njihove predmete. Ove tri nastavnice su dobre, iskrene prema nama deci i uvek spremne da nam pomognu ako imamo neki problem.

2. Navedi sta sve o Milankovicevom skolovanju saznajes citajuci navedeni tekst. Kakav je on bio djak? Koji predmeti njega privlace? Zasto?

Milutin pohadja realku, srednju skolu prirodnih nauka. U pocetku bio je razocaran skolom jer su nastavnici slabo poklanjali paznju njegovim interesovanjima ali vremenom, to se promenilo. On je najbolji djak u razredu.Zainteresovan prvo za hemiju cak je svoju sobu preuredio u hemijsku laboratoriju. Kasnije matematika je osvojila njegovu paznju a to sve zahvaljujuci dobrom vodjenju nastavnika koji je uvideo i istakao njegov talenat.

3.Navedi osobine oje on postuje kod profesora. Sta doprinosi da zavoli prirodne nauke? Na koji nacin on provodi zimski raspust? Koje osobine su mu pomogle da postigne dobar uspeh u skoli.

Svi profesori su bili predani svom radu. Doktori hemije, matematike..Njihova predavanja su budila interesovanja da se sazna nesto novo. To novo iskustvo vodjeno i pravilno usmeravano , dovelo je do uspeha. Tako je zavoleo prirodne nauke.

Za vreme zimskog raspusta, nastaje jedna ozbiljna hemijska laboratorija u Milutinovoj sobi u kojoj uspeva da vrsi eksperimente koje je profesor pokazao.

4.Kakav je bio Milankovicev profesor matematike, navedi njegove osobine, Kako je on doprineo da Milankovic zavoli matematiku?

Za profesora matematike, Milutin kaze da ga je ,, gledao pravo u oci''.Tako ga je naterao da slusa. Privukao mu je paznju i pritom saznao da decak odskace od svojih drugova. Svaki covek voli uspeh pa je tako dobra pohvala uticala da decak zavoli matematiku.

nepoznate reci

svedodzba-svedocanstvo

realka-srednja skola u kojoj se uce prirodne nauke

retorta-staklena posuda u obliku kigle

epruveta-staklena posuda u vidu cevi

spiritus-vrsta alhohola koji se koristi u hemiji

vodonik-najlaksi hemijski element, gas bezboje i mirisa

publikovati-objaviti

radila Djurdja Petrovic V1
06.05.2020.

Domaci zadatak

Lektira ,,Hajduci"- Branislav Nusic

O piscu

Akibijades Nusa (nadimak Ben Akiba)-pravo ime naseg velikog dramskog pisca, komediografa, pripovedaca. Rodjen 1864.godine, umro 1938.godine, covek dva veka. Bio je dramaturg i zamenik Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu. Kao ratnik, preziveo je strahote povlacenja srpske vojske preko Albanije u Prvom svetskom ratu.

U svojim delima ovekovecio je svakodnevnicu srpskog drustva u XIX i XX veku. Najznacajnija dela njegovog stvaralastva su pozorisna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospodjica, Gospodja ministarka,Sumnjivo lice, Ozaloscena porodica i Pokojnik.

Nosilac Ordena Svetog Save, Ordena knjaza Danila I, Ordena belog orla.

HAJDUCI

U nasoj narodnoj poeziji, kroz hajducki ciklus upoznaju se pravi hajduci. Pored povremenih ustanaka, pruzali su otpor turskim osvajacima i narodu pruzali zastitu i podrsku. U hajduke su odlazili najhrabriji pojedinci, oni kojima su Turci naneli neku nepravdu ili doneli nesrecu. Oni su neustrasivi borci, cetovali su u grupama po trideset do pedeset ljudi. Svaku cetu vodio je harambasa koji je bio hajhrabriji i napravicniji. Hajducke cete bile su na okupu od Djurdjevdana do Mitrovdana, a kada dodje zima krili su se kod jataka.

Osnovni podaci o romanu

Roman ,,Hajduci" pisan je namenski , za decu Nusicevog prijatelja koji su citali njegovu knjigu koja nije bila za njihov uzrast. Ovaj roman ima i posvetu, a pisan je pre svega da nasmeje i pouci decu. Autor je i lik u romanu, prica u prvom licu i opisuje svet iz decije perspektive. Spojio je humor, tradiciju, decije teme. Za cilj ima da deci prikaze vrednost i vaznost narodne poezije, brojne mudrosti i pouke.Zivot ovih decaka pun je zanimljivih humoristickih situacija a ima dosta zajednickog sa romanom ,,Orlovi rano lete", kao i drugih koji opisuju decje druzine, njihove dane i igre.

Knjizevni elementi

Knjizevni rod-epika

Knjizevna vrsta-roman

Vreme radnje-kraj XIX veka

Mesto radnje-negde u okolini Smedereva, na obali Dunava

Tema-decaci odmetnici,hajduci, i njihove avanture

Ideja-da bismo dokazali hrabrost ne smemo slusati gore od sebe

Obik kazivanja u romanu-autor pripoveda u prvom licu

Tematske celine

-pocetak romana, opis mesta gde se decaci sastaju, hrastovo stablo koje je bujica donela. Sastanci su odrzavani cetvrtkom i nedeljom.Zajednicko za sve decake je sto ne vole skolu. Ovde se kod hrasta, svako od njih pokazuje onakvim kakav jeste.

-vodja druzine, dolazi na ideju da se odmetne u hajduke. Decaci iako nisu bili sigurni da je ta ideja dobra, svi pristaju da krenu sa njim kako ne bi ispali kukavice pred ostatkom druzine.Kao pravi hajduci polazu zakletvu, vrse pripreme i u zoru napustaju svoje kuce.

-opisuju se njihovi nestasluci. Svi su ipak deca pa pokazuju i strah, osecanja. Gladni su, zedni, hladno im je.

-roditelji ih traze,ukljucena je i policija. Neobicno tamnicenje u svinjcu, druzenje sa buvama.

-rasplet radnje, komican ali i tragican. Mali hajduci vracaju se kucama, ocekuju dobrodoslicu a desava se ,, tuca kakva nije zabelezena u istoriji nijednog naroda".

-decaci postidjeni, ne izlaze iz kuca.

-sustret kod hrasta i zakletva da vise nikada nece praviti nestasluke

Hajduci likovi

Decak pripovedac- zajednicko za sve likove je da ne vole skolu i stalno traze razloge da izostaju. Ovaj decak za sebe misli da je odlican djak i dobro dete. voli svoju porodicu ali roditelji za njega misle da nevaljalac.

Mile Vrabac-sakuplja po dzepovima mrve i stalno ih gricka. Nadimak je dobio kada pred svestenikom nije skinuo kapu pa mu je ovaj rekao da se boji da mu ispod kape ne pobegne vrabac.Poneke predmete je dobro znao ali ono ostalo nije mogao nikako da nauci. Dok su boravili u svinjcu, otpevusio je pesmu , koja je nasmejala druzinu.
Dopala mi se pesma i bas sam se nasmejala.

Laza Cvrca-sve je uvek umeo da zabavi, bio je najveseliji u druzinu. Zvali su ga Cvrca jer je bio najmanji Kada bi se uplasio , kad ga nastavnici ispituju, poceo bi da muca. Rekao je da ne muca samo na casovima gimnastike.

Sima Gluvac-dosetljiv, snalazljiv decak. Glumeo je da ne cuje dobro pa otud nadima Gluvac.Kada bi ga nastavnici ispitivali on je pricao onu lekciju koju zna, ne hajeci za pitanje. Na nekim casovima , pricao je nepovezano mesajuci predmete kako bi sto ubedljivije dokazao da ne cuje. Nastavnici su posumnjali i naculi da je varalica. Doveli su doktora koji ga je pregledao i posto se decak nije predavao predlozili su kaznu, batine. Sima je to cuo i poceo da place i moli pa se tako odao da nije gluv. Ipak zbog te svoje prevare bio je izbacen iz skole.

Sve nadmike, decaci su dobili po nekoj osobini ili dogadjajima. Oni ne samo da im pristaju vec su i njihova glavna obelezja.

Ceda Brba-harambasa, decak koga su isterali iz skole. Otisao je u pekarske segrte ali bio je nevaljalac, da ga goreg nema pod nebom.Lenj, slaze dok trepne. Ukrao iz pekare dve perece pa ga je gazda Pera istukao i oterao. Ojadio,ostetio gazdu. Pustio mu je iz kaveza kanarinku, ljubimicu. Presekao uze od kofe za bunar, pocepao dzkove sa brasnom pa se svo prosulo.Namamio je ostale decake da se odmetnu u hajduke. Bio je najjaci medju decacima , ali je i najveci lazov medju njima, Glumi velikog junaka a ustvari je kukavica, ne sme da sesuprotstavi panduru koji ih je nasao i zatvorio u svinjac. Zavija kao macka kad ga gazda Pera ,,dohvati lopatom" za dobrodoslici iz hajdukovanja.

Zika Dronja-smesan, ,,smaknut" decak. Na njemu nekako kao da nista nije njegovo. Ruke, noge kao nasivene na lutku.Sav neuredan i prljav, umazan od mastila, brljav kao prasac. Knjige su mu bile kao iz tursije, a kad je pisao , pisao je i po kosulji .On je bio vredno dete i uvek sve ucio, ali kao da nije imao dovoljno pameti oa bi do skole sve zaboravio.

Mita Trta-nadimak je poneo iz kuce. Osecajan , dobar drug. Mogao je da bude dobar djak samo da nie bio previse lenj. Trtu je mrzelo i iz kreveta da ustane. Razvlacio bi se. sporo, tromo , nogu po nogu, nikako da se pokrene. Ali ne samo to. Kada bi ga nastavnici pitali, odgovarao je kratko, jedva na silu kao da treba da mu se,, klestima izvlace reci iz usta". Razgledao bi po ucionici, ceskao se. Moglo je Trti da se postavi bezbroj pitanja, on bi nasao najkraci odgovor. Sve , samo da se ne umara.

Magarac se javlja kao lik u druzini. On je simbol gluposti i pokazuje koliko su deca nepromisljena u svojim delima.

Da li je i magare hajduk? -pita pandur, ili je ono harambasa?

To pokazuje koliko pameti ima Ceda harambasa. Sedam hajduka i osmo magare.

Price iz planine

Dok su u planini, pre spavanja, decaci su pricali price. Zanimljive i neobicne price, pune mudrih misli i poruka.

Brba je pricao o bogatom caru, koji je trazeci mudrost dosao kod Marka Kraljevica koji je jos bio dete. Cara su mucila tri pitanja i tri odgovora , pa je posao po svetu presvucen kao prosjak da bi nasao odgovor. Po savetu mudrih ljudi i svestenika sa Svete Gore, car dodje u Prilep. Kad se sretebsa Markom postavi mu svoje prvo pitanje

-Kad je covek najjaci? -a decak mudro odgovori, da je to onda kada brani pravdu.

Svidelo se to caru prosjaku, pa upita

-Da li covek moze da izbegne smrt pa da vecito zivi?- Moze, odgovori Marko, ako za zivota cini dobra dela , zivece i posle smrti.

I jos upita car, -Treba li covek u zivotu da slusa samo sebe ili treba da se osloni i na savete svojih prijatelj? -mudro dete Marko Kraljevic odgovori ,, Ako covek gleda sebe na oba oka, sme se osloniti na sebe, ali ako gleda samo na jedno oko, bolje nek pripita za savet prijatelje"

Car zadovoljan ode kuci, a kad prodje neko vreme posla mu po Abu-Bekiru darove i kazase Marku ko je i sta je.

Iz ove price izdvojila bih jedan citat koji mi se najvise dopao

,, Ljudi obicno gledaju sebe samo jednim okom, te vide samo polovinu, samo svoje dobre strane, a nemaju hrabrosti da otvore i drugo oko da vide i svoje slabe strane. Takvi ljudi, koji nisu kadri videti i svoje slabe strane, ne mogu se osloniti na svoj savet"

Postovani Nusicu, (decaku naratoru)
Procitala sam tvoj roman ,,Hajduci" i zelim da ti se ovim pismom obratim i iznesem svoje utiske. Mi smo deca 21.veka, doba moderne tehnike, naucnih dostignuca. Virtuelni svet i internet su nasa svakodnevnica. I igramo se sa izmisljenim prijateljima, ucimo od nevidljivih ucitelja. Provodimo sate i sate tako uz pametne telefone, racunare, ne dajemo dovoljno prilike stvarnom svetu.

Citajuci avanture, tvoje i cele druzine, shvatam koliko ste vi tada imali srecno i zanimljivo detinjstvo. Svi ovi nestasluci su u stvari, samo anegdote vaseg odrastanja.

Ovim pismom zelim da ti se zahvalim sto si nama deci buducnosti pokazao i ostavio da cuvamo detinjstvo onako kako treba da bude. Trudicu se da se klonim nevolja i pokusacu da se sto vise vidjam da drugarima. Jer svi mi smo pomalo tvoji ,,Hajduci"

radila:Djurdja Petrovic V1 12.05.2020

Domaci zadatak: Predstavljanje omiljene knjige

Nedavno sam procitala jedan roman za decu koji mi se dopao. Interensantna prica o decaku koji upoznaje novu sredinu, grad, ljude...

Njegov naziv je ,,Hajduk u Beogradu“, samo ovo nije prica o onim pravim hajducima kao ni o Nusicevim nestasnim prijateljima. Ovo je jedan savremeni Hajduk, u svom odrastanju, avanturama i svojim prvim ljubavima. Preporucujem svim prijateljima da procitaju ovaj roman a saznala sam da ima i nekoliko nastavaka. Uzivajte!

Kratak sadržaj

Roman “Hajduk u Beogradu” je najpoznatije delo Gradimira Stojkovića. Čitajući ovaj roman, zapažamo koliko je pažnje posvećeno dečijem odrastanju i svemu onome što ga nesumnjivo prati. Proces sazrevanja svakog deteta nailazi na niz zadataka, važnih lekcija, brojnih prepreka, ali s važnim razlogom – oblikovati ličnost deteta na pravi način.Dečiji problemi, ma koliko se činili malima, beznačajnima i sitnicama, nikako nisu nevažni. To su nesumnjivo veliki i značajni problemi kroz doživljaj svakog mališana.

Stojković u ovom romanu pažnju usmerava na proces uklapanja deteta u novu sredinu i okruženje, koje je praćeno velikom promenom ne samo u dečaku Gligoriju Pecikozi Hajduku, već i promenama u njegovoj porodici i u njegovom odnosu sa drugima. Odrastanje i sazrevanje na lakši ili teži način, uz brojne okolnosti i događaje usmeravaju dečakovu ličnost.

Gligorije je dečak sa sela, jednostavan, iskren, skroman i nakon što se sa porodicom doseljava u Beograd, u njegovom životu uslediće velike promene. Dolazak u novu školu i poznanstvo s novim prijateljima nimalo mu nije godilo. Naime, u novoj sredini bio je sasvim odbačen i nepoželjan, što ga je teralo da se oseća usamljeno, neprijatno i nostalgično. Za njega je to bio veoma mučan i tužan period, praćen nizom nestašluka i prepreka već od samog početka. Iako je vrlo brzo pokazao dobro znanje, Hajduk se nikako nije uklapao u razred, a i razred ga je teško prihvatao, pa je čak i nastavnicima bio čudan i stran. Sa nastavnicom srpskog jezika se brzo posvađao, jer nije dozvoljavao da mu pretresa ranac, ali je brzo oslobođen kazne, jer je dokazao da je bio u pravu. Takođe je imao i nesuglasica sa razrednom starešinom, jer je jednom prilikom pokušao da je prevari, a onda kad je ona za to saznala, naljutila se na njega i kaznila ga.

Međutim, ni problemi kod kuće nisu bili beznačajni. Promenio je odnos sa roditeljima, a posebno sa tatom koji je mnogo radio, a slobodno vreme provodio odmarajući se, te nije imao puno vremena, kao nekada, da se šali i priča sa sinom. Hajduku je to zasmetalo, mislio je kako se sve promenilo na gore njihovim dolaskom u Beograd. Često je razmišljao o selu, o drugarima iz sela, pisao im nostalgična pisma i snažno želeo da može da vrati vreme. Jedina lepa stvar koja mu se dogodila jeste poznanstvo sa Vesnom, sa kojom je išao u razred i u koju je bio mnogo zaljubljen. Vesna je bila jedina koja ga je prihvatila takvog kakav jeste i koja je videla mnogo vrlina u njegovoj plemenitoj ličnosti. Zato je i ona bila zaljubljena u Hajduka, a nakon nekog vremena su postali par.

Hajduk počinje da se menja od trenutka kada se zaljubio. Činio je dobre stvari, ali je pravio i nestašluke. Sa Vesnom je prvi put pobegao iz škole i otišao na Kalemegdan, a da to razredna nije znala. Sve mu se činilo mogućim i problemi kod kuće i u školi bili su nevažni. Vremenom je njegovo uklapanje postajala manja trauma i nekako se navikao na razred, a i drugari iz razreda su prihvatili njega. Kroz niz promena, nestašluka, prve svađe i tuče , velikih i malih sukoba i ostalih događaja, pripovedač otkriva kako se menja ličnost glavnog junaka, šta je važno u toj promeni i koliko su bitni svi dečiji nemiri, strahovi, zamišljenosti, jer iako deluju malima i rešivima, ipak su emotivno vrlo značajni.
Hajdukov život u Beogradu ispuniće i niz lepih trenutaka – dočekao je najlepšu Novu Godinu sa drugovima iz škole, društvo ga je konačno prihvatilo, te više nije bio odbačen i usamljen, a na kraju razreda je popravio ocene, odnosi u porodici su se konačno sredili. Roman se završava Vesninim odlaskom u Grčku na letovanje, Hajduk ostaje u Beogradu, gde će nestrpljivo čekati da se vrati.

Kroz lik ovog dečaka saznajemo koliko je put sazrevanja težak, da ga prate podjednako lepe i ružne stvari i ono najvažnije – da niko nije savršen, te da ne možemo očekivati da su dobra i vaspitana deca samo ona koja nikada nisu napravila nijednu grešku, jer skoro da takvo dete ne postoji, već je važno biti uz dete, bodriti ga, usmeravati i činiti da se oseća koliko odgovornim toliko i slobodnim, a upravo takvu misao je imao Gradimir Stojković, namenjujući ovaj roman deci, a pomalo i roditeljima.

Književni rod

epika

Kjniževna vrsta

roman

Tema književnog dela

Osmi razred kroz viđenje jednog hajduka u Beogradu.

Glavni likovi i njihove osobine

Hajduk: dostojanstven, drži reč, hrabar, strpljiv, osvetoljubiv, ponosan…

Sporedni likovi: Vesna, Razredna, Himalaja, Indijanac, Cole, Godzila, Fizičar, Hemičar, Joca Koš, Toma, Mama, Tata, Roberta, Matematičar, Mikica, Olivera, Zorica, Sanja, Mišica, Trta, Mina, Petrović, Rakac, Đole, Babura…

Podjela djela na tematske celine: